<summary><strong>Naučite hakovanje AWS-a od nule do heroja sa</strong><ahref="https://training.hacktricks.xyz/courses/arte"><strong>htARTE (HackTricks AWS Red Team Expert)</strong></a><strong>!</strong></summary>
* Ako želite da vidite svoju **kompaniju reklamiranu na HackTricks-u** ili **preuzmete HackTricks u PDF formatu** proverite [**PLANOVE ZA PRIJAVU**](https://github.com/sponsors/carlospolop)!
* **Pridružite se** 💬 [**Discord grupi**](https://discord.gg/hRep4RUj7f) ili [**telegram grupi**](https://t.me/peass) ili nas **pratite** na **Twitteru** 🐦 [**@carlospolopm**](https://twitter.com/hacktricks\_live)**.**
Cross-Origin Resource Sharing (CORS) standard **omogućava serverima da definišu ko može pristupiti njihovim resursima** i **koje HTTP metode zahteva su dozvoljene** sa eksternih izvora.
Politika **iste origin** zahteva da **server koji zahteva** resurs i server koji **hostuje resurs** dele isti protokol (npr. `http://`), ime domena (npr. `internal-web.com`), i **port** (npr. 80). Prema ovoj politici, samo veb stranice sa istog domena i porta imaju dozvoljen pristup resursima.
Ovo zaglavlje može dozvoliti **više origin-a**, vrednost **`null`**, ili wildcard **`*`**. Međutim, **nijedan pregledač ne podržava više origin-a**, a upotreba wildcard `*` je podložna **ograničenjima**. (Wildcard se mora koristiti sam, i njegova upotreba zajedno sa `Access-Control-Allow-Credentials: true` nije dozvoljena.)
Ovo zaglavlje je **izdato od strane servera** kao odgovor na zahtev za resursom sa različitog domena pokrenutog sa veb sajta, pri čemu pregledač automatski dodaje `Origin` zaglavlje.
Podrazumevano, zahtevi sa različitih origin-a se vrše bez kredencijala poput kolačića ili Authorization zaglavlja. Ipak, server sa različitog domena može dozvoliti čitanje odgovora kada se kredencijali šalju postavljanjem `Access-Control-Allow-Credentials` zaglavlja na **`true`**.
Prilikom pokretanja zahteva između domena pod određenim uslovima, kao što je korišćenje **ne-standardne HTTP metode** (bilo koja osim HEAD, GET, POST), uvođenje novih **zaglavlja**, ili korišćenje specijalne vrednosti zaglavlja **Content-Type**, može biti potreban pre-flight zahtev. Ovaj preliminarni zahtev, koristeći metodu **`OPTIONS`**, služi da obavesti server o namerama nadolazećeg zahteva iz drugog izvora, uključujući HTTP metode i zaglavlja koja namerava da koristi.
Protokol **Cross-Origin Resource Sharing (CORS)** nalaže ovu proveru pre-flight zahteva kako bi se utvrdila izvodljivost zahtevane operacije između domena proverom dozvoljenih metoda, zaglavlja i poverljivosti porekla. Za detaljnije razumevanje uslova koji zaobilaze potrebu za pre-flight zahtevom, pogledajte sveobuhvatni vodič koji pruža [**Mozilla Developer Network (MDN)**](https://developer.mozilla.org/en-US/docs/Web/HTTP/CORS#simple\_requests).
Važno je napomenuti da **odsustvo pre-flight zahteva ne ukida zahtev da odgovor nosi autorizaciona zaglavlja**. Bez ovih zaglavlja, pregledač je nesposoban da obradi odgovor iz zahteva iz drugog izvora.
Razmotrite sledeću ilustraciju pre-flight zahteva koji ima za cilj korišćenje metode `PUT` zajedno sa prilagođenim zaglavljem nazvanim `Special-Request-Header`:
U odgovoru, server može vratiti zaglavlja koja ukazuju na prihvaćene metode, dozvoljeni izvor i druge detalje politike CORS-a, kako je prikazano ispod:
* **`Access-Control-Allow-Headers`**: Ovaj zaglavlje specificira koje zaglavlja mogu biti korišćena tokom stvarnog zahteva. Postavlja ga server da bi označio dozvoljena zaglavlja u zahtevima od klijenta.
* **`Access-Control-Expose-Headers`**: Putem ovog zaglavlja, server obaveštava klijenta o tome koja zaglavlja mogu biti izložena kao deo odgovora pored jednostavnih zaglavlja odgovora.
* **`Access-Control-Max-Age`**: Ovo zaglavlje označava koliko dugo se rezultati pre-flight zahteva mogu keširati. Server postavlja maksimalno vreme, u sekundama, koje informacije vraćene pre-flight zahtevom mogu biti ponovo korišćene.
* **`Access-Control-Request-Headers`**: Korišćeno u pre-flight zahtevima, ovo zaglavlje postavlja klijent da obavesti server o tome koje HTTP zaglavlja klijent želi koristiti u stvarnom zahtevu.
* **`Access-Control-Request-Method`**: Ovo zaglavlje, takođe korišćeno u pre-flight zahtevima, postavlja klijent da označi koji HTTP metod će biti korišćen u stvarnom zahtevu.
* **`Origin`**: Ovo zaglavlje automatski postavlja pregledač i označava poreklo cross-origin zahteva. Koristi ga server da proceni da li dolazni zahtev treba da bude dozvoljen ili odbijen na osnovu CORS politike.
Napomena da obično (zavisno od content-type i postavljenih zaglavlja) u **GET/POST zahtevu nije poslat pre-flight zahtev** (zahtev je poslat **direktno**), ali ako želite da pristupite **zaglavljima/telu odgovora**, mora sadržati _Access-Control-Allow-Origin_ zaglavlje koje to dozvoljava.\
1.**`Access-Control-Request-Local-Network`**: Ovo zaglavlje je uključeno u zahtev klijenta da označi da je upit usmeren ka resursu lokalne mreže. Služi kao marker da obavesti server da zahtev potiče iz lokalne mreže.
2.**`Access-Control-Allow-Local-Network`**: Kao odgovor, serveri koriste ovo zaglavlje da komuniciraju da je traženi resurs dozvoljen da se deli sa entitetima van lokalne mreže. Deluje kao zeleno svetlo za deljenje resursa preko različitih granica mreže, osiguravajući kontrolisan pristup uz održavanje sigurnosnih protokola.
Imajte na umu da IP adresa **0.0.0.0** u linuxu radi za **zaobilaženje** ovih zahteva kako bi se pristupilo lokalnom računaru jer se ta IP adresa ne smatra "lokalnom".
Takođe je moguće **zaobići zahteve lokalne mreže** ako koristite **javnu IP adresu lokalnog krajnjeg uređaja** (kao što je javna IP adresa rutera). Jer u nekoliko slučajeva, čak i ako se pristupa **javnoj IP adresi**, ako je to **iz lokalne mreže**, pristup će biti odobren.
Primećeno je da je postavljanje `Access-Control-Allow-Credentials` na **`true`** preduslov za većinu **pravih napada**. Ovo podešavanje omogućava pregledaču da šalje akreditive i čita odgovor, poboljšavajući efikasnost napada. Bez toga, korist od toga što se pregledač natera da izda zahtev umesto da to uradi sam, opada, jer postaje neizvodljivo iskorišćavanje kolačića korisnika.
Postoji izuzetak gde lokacija mreže žrtve deluje kao oblik autentikacije. Ovo omogućava da se pregledač žrtve koristi kao proxy, zaobilazeći autentikaciju zasnovanu na IP adresi kako bi se pristupilo unutrašnjim aplikacijama. Ovaj metod deli sličnosti u uticaju sa DNS prevezivanjem ali je jednostavniji za iskorišćavanje.
Realni scenario gde se vrednost zaglavlja `Origin` reflektuje u `Access-Control-Allow-Origin` je teorijski malo verovatan zbog ograničenja u kombinovanju ovih zaglavlja. Međutim, programeri koji žele omogućiti CORS za više URL-ova mogu dinamički generisati zaglavlje `Access-Control-Allow-Origin` kopirajući vrednost zaglavlja `Origin`. Ovaj pristup može uneti ranjivosti, posebno kada napadač koristi domen sa imenom koje je dizajnirano da izgleda legitimno, čime obmanjuje logiku validacije.
`Null` poreklo, koje je navedeno za situacije poput preusmeravanja ili lokalnih HTML datoteka, zauzima jedinstven položaj. Neke aplikacije stavljaju na belu listu ovo poreklo kako bi olakšale lokalni razvoj, nenamerno omogućavajući bilo kojoj veb lokaciji da imitira `null` poreklo putem sandboxed iframe-a, čime se zaobilaze CORS ograničenja.
Prilikom susretanja sa belom listom domena, ključno je testirati mogućnosti zaobilaženja, poput dodavanja napadačevog domena na belu listu domena ili iskorišćavanja ranjivosti preuzimanja poddomena. Dodatno, redovni izrazi korišćeni za validaciju domena mogu zanemariti nijanse u konvencijama imenovanja domena, pružajući dodatne mogućnosti zaobilaženja.
Obično se regex obrasci koncentrišu na alfanumeričke, tačka (.), i crtica (-) karaktere, zanemarujući druge mogućnosti. Na primer, ime domena kreirano da uključuje karaktere koji se drugačije tumače od strane pretraživača i regex obrazaca može zaobići provere bezbednosti. Način na koji Safari, Chrome i Firefox obrađuju donje crte u poddomenima ilustruje kako se takve razlike mogu iskoristiti za zaobilaženje logike validacije domena.
**Za više informacija i podešavanja ovog provere zaobilaženja:** [**https://www.corben.io/advanced-cors-techniques/**](https://www.corben.io/advanced-cors-techniques/) **i** [**https://medium.com/bugbountywriteup/think-outside-the-scope-advanced-cors-exploitation-techniques-dad019c68397**](https://medium.com/bugbountywriteup/think-outside-the-scope-advanced-cors-exploitation-techniques-dad019c68397)
Razvojni programeri često implementiraju odbrambene mehanizme kako bi se zaštitili od CORS eksploatacije putem bele liste domena koji su dozvoljeni da zahtevaju informacije. Uprkos ovim merama opreza, sigurnost sistema nije neprobojna. Prisustvo čak i jednog ranjivog poddomena unutar belih listiranih domena može otvoriti vrata CORS eksploataciji putem drugih ranjivosti, poput XSS (Cross-Site Scripting).
Kako bi se ilustrovalo, razmotrite scenario gde je domen `requester.com` dodat na belu listu za pristup resursima sa drugog domena, `provider.com`. Konfiguracija na serverskoj strani može izgledati nešto ovako:
U ovom postavci, svim poddomenima `requester.com` je dozvoljen pristup. Međutim, ako je poddomen, recimo `sub.requester.com`, kompromitovan XSS ranjivošću, napadač može iskoristiti ovu slabost. Na primer, napadač sa pristupom `sub.requester.com` može iskoristiti XSS ranjivost da zaobiđe CORS politike i zlonamerno pristupi resursima na `provider.com`.
Moguće je da se eksploatiše trovanje keša na serverskoj strani putem ubacivanja HTTP zaglavlja, čime se može izazvati XSS ranjivost sačuvana na serveru. Ovaj scenario se odvija kada aplikacija ne očisti `Origin` zaglavlje od nelegalnih karaktera, stvarajući ranjivost posebno za korisnike Internet Explorera i Edge-a. Ovi pregledači tretiraju (0x0d) kao legitimni terminator HTTP zaglavlja, što dovodi do ranjivosti ubacivanja HTTP zaglavlja.
Dok direktno iskorišćavanje ove ranjivosti slanjem neispravnog zaglavlja preko veb pregledača nije izvodljivo, za ručno generisanje zahteva može se koristiti alat poput Burp Suite-a. Ovaj metod može dovesti do toga da server-side keš sačuva odgovor i nenamerno ga posluži drugima. Cilj izrađenog payload-a je da promeni karakter set stranice u UTF-7, kodiranje karaktera često povezano sa XSS ranjivostima zbog sposobnosti da kodira karaktere na način koji se može izvršiti kao skripta u određenim kontekstima.
Za dalje čitanje o XSS ranjivostima sačuvanim u bazi podataka, pogledajte [PortSwigger](https://portswigger.net/web-security/cross-site-scripting/stored).
**Napomena**: Iskorišćavanje ranjivosti ubacivanja HTTP zaglavlja, posebno putem trovanja keša na serveru, ističe kritičan značaj validacije i pročišćavanja svih korisnički dostavljenih ulaza, uključujući HTTP zaglavlja. Uvek koristite robustan sigurnosni model koji uključuje validaciju unosa kako biste sprečili takve ranjivosti.
U ovom scenariju, instanca veb stranice koja odražava sadržaj prilagođenog HTTP zaglavlja bez odgovarajućeg kodiranja je primećena. Konkretno, veb stranica odražava sadržaj uključen u zaglavlje `X-User-id`, koje može sadržati zlonamerni JavaScript, kao što je prikazano primerom gde zaglavlje sadrži SVG oznaku slike dizajniranu da izvrši JavaScript kod prilikom učitavanja.
Politike deljenja resursa preko različitih domena (CORS) omogućavaju slanje prilagođenih zaglavlja. Međutim, bez direktnog prikazivanja odgovora od strane pregledača zbog CORS ograničenja, korisnost takvog ubacivanja može delovati ograničeno. Kritična tačka nastaje kada se razmatra ponašanje keša pregledača. Ako zaglavlje `Vary: Origin` nije navedeno, postaje moguće da zlonamerni odgovor bude keširan od strane pregledača. Naknadno, ovaj keširani odgovor može biti direktno prikazan prilikom navigacije ka URL-u, zaobilazeći potrebu za direktnim prikazivanjem prilikom početnog zahteva. Ovaj mehanizam poboljšava pouzdanost napada korišćenjem keširanja na strani klijenta.
Da bi se ilustrovao ovaj napad, pružen je primer JavaScript koda, dizajniran da se izvrši u okruženju veb stranice, kao što je putem JSFiddle-a. Ovaj skript vrši jednostavnu radnju: šalje zahtev ka određenom URL-u sa prilagođenim zaglavljem koje sadrži zlonamerni JavaScript. Po uspešnom završetku zahteva, pokušava da naviguje ka ciljanom URL-u, potencijalno pokrećući izvršenje ubačenog skripta ako je odgovor keširan bez odgovarajućeg rukovanja zaglavljem `Vary: Origin`.
XSSI, poznat i kao uključivanje skriptova s drugih sajtova, je vrsta ranjivosti koja iskorišćava činjenicu da se Politika istog porekla (SOP) ne primenjuje kada se uključuju resursi koristeći oznaku skripta. Ovo je zato što skripte moraju moći da se uključe sa različitih domena. Ova ranjivost omogućava napadaču pristup i čitanje bilo kog sadržaja koji je uključen koristeći oznaku skripta.
Ova ranjivost postaje posebno značajna kada je reč o dinamičkom JavaScript-u ili JSONP-u (JSON sa dodatkom), posebno kada se koriste informacije o ambijentalnoj autorizaciji poput kolačića za autentifikaciju. Prilikom zahteva za resurs sa drugog servera, kolačići su uključeni, čime postaju dostupni napadaču.
Da biste bolje razumeli i ublažili ovu ranjivost, možete koristiti BurpSuite dodatak dostupan na [https://github.com/kapytein/jsonp](https://github.com/kapytein/jsonp). Ovaj dodatak može pomoći u identifikaciji i rešavanju potencijalnih XSSI ranjivosti u vašim veb aplikacijama.
Pokušajte dodati **`callback`** **parametar** u zahtev. Možda je stranica bila pripremljena da pošalje podatke kao JSONP. U tom slučaju, stranica će vratiti podatke sa `Content-Type: application/javascript`, što će zaobići CORS politiku.
Jedan način zaobiđavanja restrikcije `Access-Control-Allow-Origin` je traženje od veb aplikacije da napravi zahtev u vaše ime i da vrati odgovor. Međutim, u ovom scenariju, podaci za krajnjeg korisnika neće biti poslati jer je zahtev upućen ka drugom domenu.
1. [**CORS-escape**](https://github.com/shalvah/cors-escape): Ovaj alat pruža proxy koji prosleđuje vaš zahtev zajedno sa njegovim zaglavljima, dok istovremeno lažira Origin zaglavlje da odgovara traženom domenu. Ovo efikasno zaobilazi CORS politiku. Evo primera korišćenja sa XMLHttpRequest:
2. [**simple-cors-escape**](https://github.com/shalvah/simple-cors-escape): Ovaj alat nudi alternativni pristup prosleđivanju zahteva. Umesto prosleđivanja vašeg zahteva onakvog kakav jeste, server pravi sopstveni zahtev sa navedenim parametrima.
Možete **zaobići CORS provere** poput `e.origin === window.origin` tako što ćete **kreirati iframe** i **iz njega otvoriti novi prozor**. Više informacija na sledećoj stranici:
DNS rebindovanje može biti korisno za zaobilaženje eksplicitnih IP provera koje vrši žrtva ili za scenarije u kojima korisnik ili bot ostaje na istoj stranici duže vreme, omogućavajući keširanju da istekne.
Ako vam je potreban brz način za zloupotrebu DNS rebindovanja, možete koristiti usluge poput [https://lock.cmpxchg8b.com/rebinder.html](https://lock.cmpxchg8b.com/rebinder.html).
Da biste pokrenuli svoj DNS rebindovan server, možete koristiti alate poput **DNSrebinder** ([https://github.com/mogwailabs/DNSrebinder](https://github.com/mogwailabs/DNSrebinder)). To uključuje izlaganje vašeg lokalnog porta 53/udp, kreiranje A zapisa koji pokazuje na njega (npr. ns.example.com) i kreiranje NS zapisa koji pokazuje na prethodno kreirani A poddomen (npr. ns.example.com). Svaki poddomen poddomena ns.example.com će tada biti rešen od strane vašeg hosta.
Takođe možete istražiti javno pokrenut server na [http://rebind.it/singularity.html](http://rebind.it/singularity.html) za dalje razumevanje i eksperimentisanje.
DNS rebindovanje putem poplave keša DNS-a je još jedna tehnika koja se koristi za zaobilaženje mehanizma keširanja pretraživača i prinudnog drugog DNS zahteva. Evo kako funkcioniše:
1. Početno, kada žrtva napravi DNS zahtev, odgovara se IP adresom napadača.
2. Da bi zaobišao odbranu keširanja, napadač koristi servisnog radnika. Servisni radnik poplavljuje keš DNS-a, što efikasno briše keširano ime servera napadača.
3. Kada pretraživač žrtve napravi drugi DNS zahtev, sada mu se odgovara IP adresom 127.0.0.1, što obično se odnosi na lokalni računar.
Poplavom keša DNS-a servisnim radnikom, napadač može manipulisati procesom DNS rezolucije i prinuditi pretraživač žrtve da napravi drugi zahtev, ovog puta rezolucijom na željenu IP adresu napadača.
2. Kada pretraživač proveri ove zapise, dobija oba IP adrese.
3. Ako pretraživač odluči da prvo koristi IP adresu napadača, napadač može poslužiti payload koji vrši HTTP zahteve ka istom domenu.
4. Međutim, kada napadač dobije IP adresu žrtve, prestaje da odgovara pretraživaču žrtve.
5. Pretraživač žrtve, shvativši da je domen nedostupan, prelazi na korišćenje druge date IP adrese.
6. Pristupanjem drugoj IP adresi, pretraživač zaobilazi Politiku istog porekla (SOP), omogućavajući napadaču da zloupotrebi ovo i prikupi i eksfiltrira informacije.
Ova tehnika koristi ponašanje pretraživača kada se pružaju više IP adresa za domen. Strategijskim kontrolisanjem odgovora i manipulacijom izbora IP adrese pretraživača, napadač može iskoristiti SOP i pristupiti informacijama od žrtve.
{% hint style="warning" %}
Imajte na umu da biste pristupili lokalnom računaru trebali biste pokušati da rebindujete **127.0.0.1** u Windows-u i **0.0.0.0** u Linux-u.\
Provajderi poput godaddy ili cloudflare mi nisu dozvolili korišćenje IP adrese 0.0.0.0, ali AWS route53 mi je dozvolio da kreiram jedan A zapis sa 2 IP adrese, pri čemu je jedna od njih "0.0.0.0"
* Ako **unutrašnje IP adrese nisu dozvoljene**, odgovorite sa **CNAME**-om ka **localhost-u** (radi na Linuxu i Mac-u)
* Ako **unutrašnje IP adrese nisu dozvoljene** kao DNS odgovori, možete odgovoriti sa **CNAME-ovima ka internim servisima** poput www.corporate.internal.
Više informacija o prethodnim tehnikama zaobilaženja i kako koristiti sledeći alat možete pronaći u predavanju [Gerald Doussot - Stanje DNS Rebinding Napada & Singularnost Porekla - DEF CON 27 Konferencija](https://www.youtube.com/watch?v=y9-0lICNjOQ).
[**`Singularnost Porekla`**](https://github.com/nccgroup/singularity) je alat za izvođenje napada [DNS rebinding](https://en.wikipedia.org/wiki/DNS\_rebinding). Uključuje neophodne komponente za ponovno vezivanje IP adrese DNS imena servera napada za IP adresu ciljnog računara i za posluživanje napadačkih payloada kako bi se iskoristio ranjiv softver na ciljnom računaru.
* [https://wicg.github.io/private-network-access/](https://wicg.github.io/private-network-access/): Predlog da se uvek šalje pre-flight zahtev kada javni serveri žele da pristupe internim serverima
<summary><strong>Naučite hakovanje AWS-a od nule do heroja sa</strong><ahref="https://training.hacktricks.xyz/courses/arte"><strong>htARTE (HackTricks AWS Red Team Expert)</strong></a><strong>!</strong></summary>
* Ako želite da vidite **vašu kompaniju reklamiranu na HackTricks-u** ili **preuzmete HackTricks u PDF formatu** Proverite [**PLANOVE ZA PRIJAVU**](https://github.com/sponsors/carlospolop)!
* **Pridružite se** 💬 [**Discord grupi**](https://discord.gg/hRep4RUj7f) ili **telegram grupi** ili nas **pratite** na **Twitter-u** 🐦 [**@carlospolopm**](https://twitter.com/hacktricks\_live)**.**
* **Podelite svoje hakovanje trikove slanjem PR-ova na** [**HackTricks**](https://github.com/carlospolop/hacktricks) i [**HackTricks Cloud**](https://github.com/carlospolop/hacktricks-cloud) github repozitorijume.