Makroi su moćniji od funkcija jer se proširuju da bi proizveli više koda od koda koji ste ručno napisali. Na primer, potpis funkcije mora da deklariše broj i tip parametara koje funkcija ima. Makroi, s druge strane, mogu da prime promenljiv broj parametara: možemo pozvati `println!("hello")` sa jednim argumentom ili `println!("hello {}", name)` sa dva argumenta. Takođe, makroi se proširuju pre nego što kompajler tumači značenje koda, pa makro može, na primer, da implementira trait na datom tipu. Funkcija ne može, jer se poziva u vreme izvršavanja, a trait treba da bude implementiran u vreme kompilacije.
Iteracija je proces ponavljanja određenog bloka koda više puta. U programiranju, iteracija se koristi za izvršavanje istog koda više puta, obično na različitim ulaznim podacima. To omogućava efikasno rukovanje velikim skupovima podataka ili izvršavanje istih operacija na različitim elementima.
U Rustu, iteracija se može postići korišćenjem petlji. Postoje dve osnovne vrste petlji u Rustu: `for` petlja i `while` petlja.
#### `for` petlja
`for` petlja se koristi kada želite da iterirate kroz kolekciju elemenata. Može se koristiti sa različitim tipovima kolekcija, kao što su vektori, nizovi ili opsezi.
A recursive box is a data structure in Rust that allows for the creation of self-referential types. It is commonly used when dealing with data structures that have a recursive nature, such as linked lists or trees.
To create a recursive box, you can use the `Box` type provided by Rust. The `Box` type is a smart pointer that provides heap allocation and ownership of the data it points to.
In this example, the `Node` struct contains a `value` field of type `i32` and a `next` field of type `Option<Box<Node>>`. The `next` field is an `Option` type because it can either contain a `Box` pointing to the next `Node`, or `None` to indicate the end of the list.
By using `Box`, we can allocate memory on the heap for each `Node` and create a recursive structure. The `Box` type ensures that the memory is deallocated correctly when it goes out of scope.
Recursive boxes are a powerful tool in Rust for creating complex data structures that require self-referentiality. They provide a safe and efficient way to handle recursive data without causing memory leaks or undefined behavior.
The `condition` is an expression that evaluates to either `true` or `false`. If the condition is `true`, the code block inside the `if` statement will be executed. If the condition is `false`, the code block will be skipped.
In this example, the code inside the `if` statement will be executed because the condition `number > 0` is true. The output will be `The number is positive`.
#### ako
Naredba `ako` se koristi da izvrši blok koda samo ako je određeni uslov tačan. Ima sledeću sintaksu:
```rust
ako uslov {
// kod koji će se izvršiti ako je uslov tačan
}
```
`Uslov` je izraz koji se vrednuje kao `tačno` ili `netačno`. Ako je uslov `tačan`, blok koda unutar naredbe `ako` će se izvršiti. Ako je uslov `netačan`, blok koda će biti preskočen.
Evo primera:
```rust
let broj = 5;
ako broj > 0 {
println!("Broj je pozitivan");
}
```
U ovom primeru, kod unutar naredbe `ako` će se izvršiti jer je uslov `broj > 0` tačan. Ispis će biti `Broj je pozitivan`.
`match` je konstrukcija jezika Rust koja omogućava upoređivanje vrednosti sa različitim oblicima i izvršavanje odgovarajućeg koda na osnovu rezultata upoređivanja. Ova konstrukcija je veoma korisna za obradu različitih slučajeva ili opcija.
// Izvršava se kod ako vrednost odgovara vrednosti1
},
vrednost2 => {
// Izvršava se kod ako vrednost odgovara vrednosti2
},
_ => {
// Izvršava se kod ako vrednost ne odgovara ni jednoj od prethodnih vrednosti
}
}
```
U ovom primeru, `vrednost` se upoređuje sa `vrednost1`, `vrednost2` i `_`. Ako `vrednost` odgovara `vrednost1`, izvršava se kod unutar bloka `vrednost1`. Ako `vrednost` odgovara `vrednost2`, izvršava se kod unutar bloka `vrednost2`. Ako `vrednost` ne odgovara ni jednoj od prethodnih vrednosti, izvršava se kod unutar bloka `_`.
Ova konstrukcija omogućava efikasno upravljanje različitim slučajevima i olakšava čitanje i pisanje čistog i jasnog koda.
Kada želite da izvršite određeni blok koda beskonačan broj puta, možete koristiti petlju. Petlja se sastoji od uslova koji se proverava na početku svake iteracije. Ako je uslov ispunjen, blok koda se izvršava, a zatim se petlja ponavlja. U suprotnom, petlja se prekida i izvršavanje se nastavlja sa sledećim delom koda.
Da biste napravili beskonačnu petlju u Rustu, možete koristiti ključnu reč `loop`. Ova petlja će se izvršavati sve dok se ne prekine ručno ili dok se ne naiđe na `break` izjavu unutar petlje.
Ova petlja je korisna kada želite da izvršite određene zadatke koji zahtevaju neprekidno izvršavanje, kao što je čitanje podataka sa senzora ili obrada zahteva u serverskoj aplikaciji.
Ovde je `uslov` izraz koji se evaluira kao `true` ili `false`. Ako je `uslov``true`, blok koda unutar `while` petlje će se izvršavati. Kada se `uslov` evaluira kao `false`, izvršavanje petlje se zaustavlja i program nastavlja sa izvršavanjem koda nakon petlje.
`if let` je skraćenica za `if let Some(x) = y`. Ova konstrukcija se koristi za pattern matching i omogućava da se izvrši određeni kod samo ako je `y` jednak `Some(x)`. Ako `y` nije jednak `Some(x)`, kod se ne izvršava.
U ovom primeru, `if let` proverava da li je `option` jednak `Some(x)`. Ako jeste, vrednost `x` se koristi u bloku `if` i ispisuje se "Vrednost je 5". Ako `option` nije jednak `Some(x)`, izvršava se blok `else` i ispisuje se "Nema vrednosti".
`while let` petlja je korisna kada želite da izvršavate određene radnje dok se određeni obrazac podudara sa vrednošću. Ova petlja se koristi u Rust programiranju.
```rust
while let Some(value) = iterator.next() {
// Izvršavanje koda dok se obrazac podudara
}
```
Ova petlja će se izvršavati sve dok `iterator.next()` vraća `Some(value)`. Kada `iterator.next()` vrati `None`, petlja se prekida.
Ova petlja je korisna kada radite sa iteratorima i želite da izvršavate određene radnje za svaku vrednost koju iterator vraća.
Testovi su ključni deo procesa razvoja softvera. Oni se koriste za proveru ispravnosti funkcionalnosti i otkrivanje grešaka u kodu. Testovi se mogu pisati na različite načine, kao što su jedinični testovi, integracioni testovi i sistemski testovi.
Jedinični testovi se fokusiraju na proveru ispravnosti pojedinačnih delova koda, kao što su funkcije ili metode. Oni se izvršavaju izolovano, bez zavisnosti od drugih delova sistema. Integracioni testovi se koriste za proveru ispravnosti interakcije između različitih delova sistema. Oni se izvršavaju na nivou modula ili komponenti. Sistemski testovi se koriste za proveru ispravnosti celokupnog sistema, uključujući sve njegove delove i interakcije.
Testovi se mogu pisati ručno ili automatski. Ručno pisanje testova može biti vremenski zahtevno i podložno greškama. Automatsko pisanje testova koristi alate i biblioteke za generisanje i izvršavanje testova. Automatski testovi su efikasniji i pouzdaniji, jer se mogu lako ponavljati i ažurirati.
Prilikom pisanja testova, važno je definisati očekivane rezultate i uslove za prolazak testa. Ovo omogućava jasnoću i objektivnost u oceni ispravnosti koda. Takođe je važno pokriti različite scenarije i granice kako bi se osigurala potpuna provera funkcionalnosti.
Testiranje je iterativan proces koji se obavlja tokom celog razvojnog ciklusa. Redovno testiranje pomaže u otkrivanju grešaka i poboljšanju kvaliteta softvera.
Arc može koristiti Clone da bi kreirao više referenci ka objektu kako bi ih prosledio threadovima. Kada poslednja referenca koja pokazuje na vrednost izađe iz opsega, promenljiva se briše.